Чланци из новина итд.
Референсна литература унутар области језичке науке
СА СРБСКИМ ЈЕЗИКОМ У ГЛОБАЛИЗОВАНОМ СВИЈЕТУ!
Драги лингвисти и остали пријатељи србског језика! Овај језички стубац је посвјећен улози и функцији србског језика у све више глобализованом и интернационализованом свијету.
”Ћао Љубомире! Морам да се поставим скептичним на "Српско-шведски рјечник", који си написао. Већ на омоту књиге примећујем, као и многи други Срби у земљи, да си написао "рјечник", које директно делује контроверзним писањем. Ово је само једна од многих речи коју пишеш с jотом после сугласника, које ставља хрватско обилежје на граматику у твом делу. Тиме и погрешан наслов на речнику.
Лео В. Марковић”
_______________________________
Одговор:
Драги Лео!
Србски је јужнословенски језик и официјелни језик у Србији, Црној Гори и Републици Србској (РС). То је најбогатији и најзначајнији језик на Балкану. Србски језик има четири дијалекта: екавски, јекавски, ијекавски и икавски. Срби у Источној Херцеговини, Босни, Западној Србији, дијеловима Црне Горе, Далмације, Крајине и другим подручјима употребљавају ијекавицу. Реформатор србског језика Вук Стефановић Караџић (1787.-1864.) покушавао је да уједини те разне србске дијалекте увођењем источнохерцеговачког дијалекта као основа за књижевни језик. Источна Херцеговина се рачуна дакле као колијевка ијекавице.
Ако сматрате да је мој рјечник контроверзан, онда се слажем с вама с обзиром да је то први рјечник који се штампао у Шведској — и то с ћириличним словима!
Друго издање биће дупло веће и зваће се кратко и јасно: Србско-шведски рјечник/Serbisk-svensk ordbok.
Можда ћете сматрати да је и овај наслов ”контроверзан”. Али предлажем да простудирате старосрбску, старију новосрбску као и млађу новосрбску литературу. За вријеме млађег новосрбског перијода имамо на примјер знамените србске писце и пјеснике Вука Караџића и Петра II Петровића-Његоша:
Вук Стефановић Караџић
(1787.-1864.)/
”Писменица србскога језика” (1814.)
”Народна србска пјеснарица” (част II,
Беч, 1815.)
”Србски рјечник са граматиком” (1818.)
Има пуно тога скривеног раније код Срба, да би сада све више излазило на видјело. На примјер, Срби су, по предању, потомци Амазонаца и Сармата (Сарбата) и тиме такође чланови сјеверноиранског племена. Ово, по свом реду, би значило да су они тешко говорили словенски у својој праисторији — већ само сарбатски/србски (упор. румунску ријеч: sarbeste).
Истакнути индијски санскртолог др. Алокананда Митер пише у својој књизи вриједној размишљања: „Some similarities between Serbocroat and Bengali vocabulary“ (Calcutta, India, 1980) да је србски тај језик у свијету, који је сачувао највише санскртских ријечи, око 35%, и лежи стога санскрту најближе што се тиче и изговора и појма. На другом мјесту је бенгалски (бангладешски; 11%).
Романи (чиб) припада индоаријској језичкој грани унутар индоевропске језичке породице. Романи, хинди, урду, бенгалски и маратхи су у сродству са староиндијским санскртом. Али истраживање показује, дакле, да би и србски језик требао да има блиску везу са санскртом. Како онда објаснити да се србски сматра у словенске језике данас? Од ове језичке збрке може се констатовати да је србски погрешно категоризован језик и, према томе, требао би да припада сарматским или сјеверноиранским аланским/осетијским дијалектима, који, по свом реду, потичу од индоаријских језика ведски и санскрт. Исто тако би требао да буде случај с братским језицима: хрватским, чешким, словачким, пољским, руским поред осталих ”словенских” језика.
Али оно са ”погрешним насловима” није ништа необично што се тиче Словена и Срба. Ова неправда је њима наметнута тијеком вијекова! Један примјер, који јасно илуструје ово, је да ”Нова” Србија наставља са награђивањем и стимулисањем Славистике, тј. студије словенских језика и словенских народа, а запоставља Србистику.
Много старија Србистика, тј. студије србских језика и србских народа, скроз је запостављена! Српска академија уметности и науке није много чинила ”за србску ствар”, већ је практично функционисала као музејични ”свејугословенски” центар умјетности и литературе. Међутим, вријеме је више да србски лингвисти, познаваоци литературе, писци, умјетници, културни ствараоци и остали истомишљеници се уједине и оснују чисту, србску, академију умјетности и науке! То би, такође, био најбољи начин да се очува будућа егзистенција србског језика и његово богато културно насљеђе у једном свевише глобализованом и интернационализованом свијету! На исти начин као што жели шведска мрежа Språkförsvaret да заштити шведски језик, морају Срби и србска њега језика бити много строжији према страним утицајима и позамљеницама!
| Аа | Бб | Вв | Гг | Дд |
| Ђђ | Ее | Жж | Зз | Ии |
| Јј | Кк | Лл | Љљ | Мм |
| Нн | Њњ | Оо | Пп | Рр |
| Сс | Тт | Ћћ | Уу | Фф |
| Хх | Цц | Чч | Џџ | Шш |
